Zemljoradničke zadruge su više od 150 godine bile osnovni oblik udruživanja sitnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji i činile su okosnicu razvoja poljoprivrede. Zauzimaju najveći broj (oko 60%) od svih oblika zadruga u našoj zemlji, mada se i njihov broj iz godine u godinu smanjuje. Danas je u Srbiji registrovano oko 1400 zemljoradničkih zadruga, od čega je samo mali broj aktivan.


Obzirom na veliku usitnjenost poseda, više od 600.000 gazdinstava ima manje od pet hektara zemljišta i na to da veći deo poljoprivredne proizvodnje na ovim gazdinstvima odlazi za sopstvenu potrošnju, udruživanje u zadruge omogućilo bi im povećanje konkurentnosti i ekonomskih rezultata.


Pojedinačnim delovanjem mali poljoprivrednici često su presitni subjekti da bi mogli ravnopravno i uspešno učestvovati na tržištu. Mala poljoprivredna gazdinstva imaju male kapacitete proizvodnje i nisu interesantni na tržištu. Međutim, ako se proizvodi prodaju preko zadruga, tako mala gazdinstva postaju značajniji tržišni subjekt,


Pored toga, mala gazdinstva uz svakodnevni posao koji obavljaju, ne mogu uspešno i povoljno nabavljati repromaterijal, prerađivati i prodavati proizvode, voditi knjigovodstvo i obavljati druge popratne poslove. Ukoliko su udruženi u zadrugu, onda svaki pojedinačno ne bi morao plaćati knjigovodstvene usluge, već zadruga može da vodi knjige za sve. Nabavka repromaterijala preko zadruga je povoljnija, nego u slučaju pojedinačne nabavke. Zadruga nabavlja za sve na veliko i puno povoljnije, a postoji i mogućnost plaćanja repromaterijala na odloženo ili putem gotovih proizvoda.


Preko zadruga postoji i mogućnost povoljnije nabavke sredstava za rad, odnosno mašina i opreme. Umesto da svaki zadrugar sam investira u skupe mašine i opremu, investiraće se u zajedničke koji će biti vlasništvo zadruge, a u službi svih zadrugara prema potrebi.


Zadruga je i izvanredno sredstvo za borbu protiv „sive ekonomije“. Osoba koja je zadrugar, preko zadruge sasvim legalno prodaje svoje proizvode ili pruža usluge, a da pritom nije zaposlena u zadruzi.


Šta je zadruga i zašto treba osnovati zadrugu?


Zadruga je nezavisno,samostalno ,dobrovoljno društvo kojim upravljaju članovi zadruge.Članovi zadruge koriste usluge zadruge na temelju zajedništva i uzajamne pomoći.Na taj način zadrugari ostvaruju i štite svoje ekonomske,socijalne i druge potrebe i interese.



Ko može biti član zadruge?

Zadrugar može biti samo osoba koja učestvuje neposredno u radu zadruge,koja posluje putem zadruge ili koristi usluge zadruge ili na neki drugi način učestvuje u ostvarivanju ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.
Zadrugu je potrebno da osnuju pre svega sitni poljoprivredni proizvođači jer će samo preko zadruge (udruženi) moći da ravnopravno sa velikim proizvođačima posluju na tržištu.Preko zadruge će nabavljati povoljnije seme,gorivo,sredstva za zaštitu.Zadruga će zadrugaru omogućiti sticanje dodatnih savremenih saznanja,pružiti pomoć u vođenju knjiga. Za to vreme zadrugar može raditi na svom imanju.

Međusobni odnosi zadrugara i zadruge detaljno su utvrđeni pravilima zadruge.Svi članovi zadruge čine Skupštinu zadruge sa jednakim pravom glasa u poslovanju i donošenju odluka zadruge.



Kako raspodeliti dobit zadrugarima ?


Na osnovu postojećih Zakona o Zadrugama " Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese".

Iz ovoga se vidi jasna slika učešća pojedinih zadrugara u osnivačkom ulogu zadruge i udela zadrugara u raspodeli dobiti, a na osnovu poslovanja tog zadrugara sa zadrugom.

Šta ustvari ovo znači?

-osnovno pravilo za utvrđivanje prava na učešće pojedinog zadrugara u raspodeli dobiti je obim poslovanja tog zadrugara sa zadrugom. Na kraju godine utvrđuje se njegovo procentualno učešće u vrednosti poslovanja svih zadruga sa zadrugom. Tako će zadrugar koji je ostvario manji obim poslovanja sa zadrugom imati manji, a zadrugar koji je ostvario veći obim poslovanja sa zadrugom imati veće pravo na učešće u dobiti zadruge.


-što se tiče udela zadrugara u osnivanju zadruga, Zakonom je jasno regulisano (trenutno) da svaki udeo u zadruzi bude jednak. Ovakva primena Zakona, ukoliko se doslovce primenjuje, može da sputava zadrugu u razvoju, te se stoga predlaže da se nakon završetka poslovne godine izvrši ažuriranje računa zadruge, obavi upis udela poslovanja zadrugara kod Agencije za privredne registre i da se na taj način izvrši revizija udela pojedinih zadrugara. Dakle, udeli zadugara mogu biti i oni jesu isti na početku, kod osnivanja i učlanjenja u zadrugu, dok se kasnije menjaju u zavisnosti od aktivnosti svojih članova



Snežana Stojković-Jevtić
Dipl.inž Mirjana Petrović